Ниједно од садашњих достигнућа не би било постигнуто да не стојимо на раменима наших претходника. Визионара, пионира тих поља, зачетника тих достигнућа, оних који су утрли пут, превазилазили препреке, правили и ширили првобитне стазе и тиме нам омогућили садашњост.

Проф. др Невенка Тадић рођена је у Бијељини 1926. године. Специјализирала је неуропсихијатрију на Медицинском факултету у Сарајеву, у Сарајеву је и радила као психијатар од 1954. до 1963. године. У Институту за ментално здравље је радила од његовог оснивања, 1963. године, до свог пензионисања. Била је шеф Клиничког одељења за децу и младе  и један од водећих едукатора у области психоаналитичке психотерапије. При разматрању и дискутовању о стручној профилизацији новонастале установе (Институт за ментално здравље) професорка Тадић је, са неколицином других значајних психијатара из Института за ментално здравље,  поставила питање укључивања психотерапије у рад институције са идејом да се у Институту за ментално здравље негује психотерапијски однос, и да се психотерапија уведе као саставни део лечења психијатријских пацијената. Већ од 1973. године професорка је увела основна знања из динамичке психијатрије у виду едукација и семинара на Одељењу за децу и омладину. Такође, учествовала је у оснивању Школе психоаналитичке психотерапије 1978/9. године, коју су покренули Институт за ментално здравље и Медицински факултет у Београду; субспецијализацију из психијатрије која је била призната од стране Европске федерације за психоаналитичку психотерапију као и од Европске асоцијације за психотерапију.

Свој животни век посветила је раду са децом и младима у области менталног здравља и до краја свог живота је пратила рад Клинике за децу и омладину.

 Написала је први уџбеник из области психопатологије деце и младих, као и многобројне друге значајне књиге и публикације. Одликовале су је стаменост, скромност, једноставност, посвећеност и емоционална топлина, како у раду са пацијентима, тако и у односу са колегама.

Професорка Невенка Тадић нам је својим примером, не само речима, показала  шта заиста значи бити велики Учитељ, и велики човек!