• Неда Новаковић: Утицај третмана сензорне интеграције код адолесцената и одраслих особа са поремећајима аутистичног спектра. Медицински Факултету, Универзитета у Крагујевцу, 2020.

• Ана Муњиза Јовановић: Утврђивање повезаности нивоа интерлеукина-6 и фактора трансформације раста-бета са клиничким карактеристикама депресивног поремећаја код одраслих са и без искуства злостављања и/или занемаривања у детињству. Медицински Факултету, Универзитета у Београду, 2020.

• Вања Мандић Маравић: Повезаност полиморфизама гена за глутатион С-трансферазе и изложености пренаталним факторима околине код особа са поремећајима аутистичног спецтра. Медицински Факултету, Универзитета у Београду, 2019.

• Жељка Кошутић: Депресивни поремећаји у адолесценцији-утицај животних догађаја, емоционалне регулације, афективног везивања и димензија личности. Медицински Факултету, Универзитета у Крагујевцу, 2019.

• Олга Чоловић: Повезаност димензија личности са механизмина одбране код депресивних пацијената. Медицински Факултету, Универзитета у Београду, 2018.

• Сања Андрић: Анализа когниције и развојног прилагодјавања код особа под различитим ризиком за психозу. Медицински Факултету, Универзитета у Београду, 2017.

• Ана Подгорац: Корелација налаза транскранијалног ултразвучног прегледа церебрал- них артерија и клиничке слике код особа са епизодичним примарним главобољама. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2017.

• Маја Милосављевић: Преваленца посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП) у постпарталном периоду и његова веза са нивоом кортизола у крви. Медицински факултет Универзитета у Крагујевцу, 2016.

• Милутин Костић: Утврђивање повезаности релевантних генетских полиморфизама и налаза нуклеарне магнетне резонанце мозга код пацијената са депресивним поремећајем. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2016.

• Марија Митковић Вончина: Психосоцијални и психопатолошки чиниоци склоности ка понављању злостављања деце у следећој генерацији. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2015.

• Јелена Радосављев Кирћански: Емоционални и бихејвиорални проблеми адолесцена- та изложених насиљу у заједници. Филозофски факултет у Београду, Одсек за психологију, 2014.

• Амир Пељто: Значај интензитета симптома депресије код пацијената оболелих од схизофреније у односу на фазу болести. Медицински факултет Универзитета у Крагујевцу, 2014.

• Наташа Љубомировић: Примена социјалног групног рада у локалној заједници. Факултет политичких наука Универзитета у Београду, 2014.

• Бојана Пејушковић: Посттрауматски стресни поремећај – предиктори развоја и опоравка. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2014.

• Оливера Вуковић: Утицај димензија личности на кардиоваскуларну реактивност код пацијената са дијагнозом коронарне болести. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2014.

• Весна Дуканац: Повезаност социопатолошких појава и психопатологије адолесцената са структуром личности родитеља и породичним функционисањем. Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, 2013.

• Светлана Здравковић: Развојне перспективе психотерапијског процеса у аналитичкој психологији. Филозофски факултет Универзитета у Београду, 2012.

• Маја Миловановић: Квалитет живота пацијената са епилепсијом. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2010.

• Вера Трбић: Психосоцијални фактори повезани са алкохолизмом особа мушког и женског пола. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2008.

• Снежана Филиповић: Евалуација групне терапије адолесцената из породице алкохоличара. Филозофски факултет у Београду, 2007.

• Богдан Дракулић: Временске карактеристике трауматског искуства и субјективни доживљај времена у посттрауматском стресном поремећају. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2004.

• Нађа П. Марић: Полне разлике у схизофрениији – анализа мождане морфологије. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2003.

• Снежана Бранковић: Генетички савет и пренатална дијагностика у превенцији хромозомских синдрома. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2000.

• Милица Пејовић Милованчевић: Когнитивни аспект моралног расуђивања код деце с поремећајима понашања. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1998.

• Петар Настасић: Трансгенерацијска трансмисија и генограм – импликација за дијагностику и третман породице. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1997.

• Бранко Ћорић: Упоредна анализа исхода појединих облика кућног лечења као метода  у третману и праћењу психотичних болесника. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1996.

• Надежда Крстић: Неуропсихолошка анализа поремећаја функције пажње у деце са развојним и органским дискогнитивним синдромима. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1996.

• Смиљка Поповић-Деушић: Клиничко-епидемиолошка истраживања поремећаја деце и омладине у урбаној средини. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1994.

• Душица Лечић-Тошевски: Дистимични поремећај – типологија и веза са поремећајима личности. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1993.

• Ирида Петковић: Психосоцијални проблеми адолесцената са епилепсијом. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1990.

• Иван Димитријевић: Утицај системске породичне терапије алкохолизма на развојни животни циклус породице. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1990.

• Ненад Рајшић: Интериктална основна активност електроенцефалограма код епилепсија. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1989.

• Марклена Ивановић: Експресија емоција у породицама пацијената са најчешћим типовима схизофреније и утицај на ток болести. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1989.

• Томислав Седмак: Терапијска заједница као метода лечења алкохоличара токсикомана. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1988.

• Петар Опалић: Теоријске основе и феноменолошко-евалуацијско истраживање егзистенцијалистичких аспеката групне психотерапије. Филозофски факултет Универзитета у Београду, 1986.

• Зоја Вулетић: Алкохоличарски породични систем и његов утицај на психички и социјални развој детета. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1984.

• Ивана Тимотијевић: Клинички и биохемијски модел афективних психоза и примена литијума. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1983.

• Марко Муњиза: Нека социјално-психијатријска обележја афективних психоза у Београду. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1982.

• Вероника Ишпановић: Тонично-постурална психомоторна и сазнајна организованост у деце са развојном конструктивном диспраксијом. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1982.

• Ковиљка Радуловић: Утицај психомоторне организованости лако ментално заостале деце на приљежност и успех у школи. Дефектолошки факултет Универзитета у Београду, 1981.

• Предраг Видојковић: Социодемографске, клиничке и неке епидемиолошке карактеритике психоза на подручју региона Ниш. Медицински факултет Универзитета у Нишу, 1980.

• Бранко Гачић: Породична терапија у лечењу алкохолизма. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1977.

• Драгослав Ерцеговац: Клиничке и електроенцефалографске особености мешовите епилепсије са психомоторним и гранд мал нападима. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1976.

• Светомир Бојанин: Дисграфија деце млађег школског узраста као диспраксичка појава. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1976.

• Мирослав Антонијевић: Психозе глувонемих. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1975.

• Петар Милосављевић: Психолошки и психопатолошки аспекти породичне структуре схизофрених болесника. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1974.

• Љубомир Ерић: Методи процењивања страха и анксиозности у психијатрији. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1974.

• Невенка Тадић: Психологија и психопатологија покушаја самоубистава код деце и омладине. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1973.

• Душан Петровић: Депресивна стања у старијих особа. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1972.

• Предраг Каличанин: Епидемиолошки аспекти схизофреније у Београду. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1970.

• Славка Морић-Петровић: Неуропсихијатријске карактеристике монголизма у Србији. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1965